Stručni ispit za lice za BZR: Kompletan vodič kroz pripremu, iskustva i izazove

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblasti. Ispit je poznat po svojoj obimnosti i zahtevnosti, što kod mnogih kandidata izaziva nelagodu i neizvesnost. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži sveobuhvatan uvid u proces pripreme, samog polaganja, kao i u promene koje donosi novi zakonski okvir, na osnovu autentičnih iskustava i pitanja kandidata.

Šta vas čeka? Struktura ispita kroz priču kandidata

Ispit se tradicionalno deli na četiri glavna segmenta, a celokupna procedura može trajati i do pet sati. Organizacija je obično sledeća:

• Opšti deo (Međunarodno i domaće zakonodavstvo): Ovde se ispituje poznavanje konvencija (npr. Konvencija 161 o službama medicine rada), direktiva EU (kao što je temeljna direktiva 89/391), osnivačkih ugovora EU, kao i domaćih zakona (Zakon o radu, Zakon o BZR, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju). Kandidati izvlače tri pitanja. Iskustva pokazuju da su ispitivači u ovom delu najspremniji da pomognu i da je dovoljno znati suštinske odgovore.
• Pismeni deo (Procena rizika za konkretno radno mesto): Ovo je praktični deo gde dobijete zadata radna mesta (npr. elektromonter, zidar, automehaničar, viljuškarista, krojac, radnik na deponiji). Za dva sata morate napisati akt procene rizika. Ključno je utvrditi da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Na ispitu se dobija lista opasnosti i štetnosti, a dozvoljeno je koristiti sopstvenu metodu procene (Kinney metoda je često korišćena i preporučena). Literatura nije dozvoljena, ali se lista opasnosti i štetnosti može doneti ili dobije na licu mesta.
• Usmeni deo - Procena rizika: Ovde usmeno branite svoj pismeni rad i odgovarate na teorijska pitanja vezana za sam postupak procene (npr. "Šta sadrži zaključak akta?", "Ko određuje lica za procenu?", "Šta je snímak organizacije rada?"). Ispitivač u ovom delu je često Marina Furtula, za koju se priča da je rigorozna i zahteva precizne odgovore.
• Usmeni deo - Pravilnici: Poslednji korak je odgovaranje na pitanja iz brojnih pravilnika iz oblasti BZR. Pitanja se izvlače i mogu se odnositi na bilo koji od propisanih pravilnika: o buci i vibracijama, o mašinama, o zaštiti na građevinskom radilištu, o rad sa ekranom, o biološkim štetnostima, o azbestu, o merama za vreme trudnoće, itd. Posebnu pažnju treba obratiti na granične i akcione vrednosti, mere zaštite i tehničku dokumentaciju.

Kako se pravilno pripremiti? Saveti i preporuke

Priprema za ispit zahteva sistematičan rad. Evo nekoliko saveta koji se provlače kroz iskustva polaznika:

1. Koristite zvanične izvore: Osnova su vam pravilnici koji se nalaze na sajtu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Skinite Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita - u njemu je prilog sa tačnim listom pitanja i obaveznih propisa.
2. Pronađite dobru skriptu: Mnogi kandidati koriste skripte koje prodaju pojedinci ili ustanove (npr. Tehpro, Međunarodni institut iz Novog Sada). One sumiraju gradivo, ali je obavezno proveriti da li su ažurirane, jer se pravilnici često menjaju (npr. pravilnici o buci i vibracijama su izmenjeni 2019., a uveden je novi pravilnik o merama za vreme trudnoće). Pravilnici o šumarstvu i hemijsko-tehnološkim procesima su izbačeni iz programa.
3. Vežbajte procenu rizika: Pre polaganja, uradite nekoliko procena rizika za različita radna mesta. Vežbajte opis posla, prepoznavanje opasnosti i štetnosti, određivanje verovatnoće i posledica, te donošenje zaključka o stepenu rizika i predlog mera. Obratite pažnju na radna mesta koja su definitivno sa povećanim rizikom (sva koja uključuju rad na visini, u dubini, sa eksplozivom, itd.).
4. Fokusirajte se na brojke i definicije: U pravilnicima se često traže konkretne vrednosti: granična vrednost buke (85 dB), akcione vrednosti (80 dB donja, 83 dB gornja), optimalno osvetljenje radne površine (300 lx), vreme zadržavanja pri radu u kesonu, broj tuševa po zaposlenom, kumulativna masa za žene (15 kg), itd.
5. Razmotrite obuku: Iako nije obavezna, mnogima je korisna da se upoznaju sa materijom i dobiju objašnjenja. Cene obuka variraju, a održavaju se u Beogradu i Novom Sadu.

Najčešća pitanja i nedoumice kandidata

Na forumima se stalno vraćaju određena pitanja. Evo odgovora na neke od njih:

• "Da li mogu da koristim literaturu na pismenom delu (procena rizika)?" Prema pravilniku, ne. Međutim, dozvoljeno je doneti i koristiti listu opasnosti i štetnosti i tablice za metodu procene (npr. Kinney). U praksi, u zavisnosti od nadzora, ponekad se toleriše i korišćenje drugih pomagala.
• "Koja su prava naših državljana u EU u pogledu zapošljavanja i BZR?" Odgovor je da državljani Republike Srbije imaju ista prava i obaveze kao i državljani zemalja članica EU, bez diskriminacije, u skladu sa Ugovorom o funkcionisanju EU.
• "Šta su principi prevencije prema direktivi 89/391?" To su: izbegavanje rizika, procena neizbežnih rizika, borba protiv rizika na izvoru, prilagođavanje rada pojedincu, zamena opasnog bezopasnim, davanje prioriteta kolektivnim merama zaštite, davanje odgovarajućih uputstava zaposlenima.
• "Da li je tkac na razboju radno mesto sa povećanim rizikom?" Teorijski, nakon procene verovatnoće i posledica, može se zaključiti da nije, uz navođenje opasnosti (buka, mehaničke povrede) i predloga mera (lična zaštitna sredstva). Međutim, u praksi, zbog visoke buke i mehaničkih opasnosti, može se smatrati rizičnim.
• "Koliko se čeka na poziv za polaganje?" U normalnim okolnostima, oko dva meseca od podnošenja prijave. Prijava se šalje poštom na adresu Uprave (Nemanjina 22-26) uz potrebnu dokumentaciju i dokaz o uplati.

Novi zakon o radu i BZR: Šta nas čeka?

Ovo je možda najaktuelnija i najkontroverznija tema u poslednje vreme. Na osnovu nacrta novog zakona, očekuju se značajne promene:

1. Stroži uslovi za obrazovanje: Predlaže se da poslove savetnika ili saradnika (novi nazivi) mogu obavljati samo lica sa najmanje 240, odnosno 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka. Ovo direktno ugrožava one koji imaju drugačije obrazovanje (npr. Fakultet bezbednosti, koji spada u društvene nauke).
2. Prelazne odredbe i iskustvo: Navodi se da će lica sa minimum 5 godina iskustva u oblasti BZR moći da nastave da obavljaju poslove i bez tehničkog fakulteta. Međutim, tumačenje ove odredbe je nejasno i izaziva zabrinutost.
3. Uvođenje licence i obavezno usavršavanje: Pored uverenja o položenom stručnom ispitu, biće potrebna i licenca koja se plaća (oko 3000 dinara) i važi 5 godina. Uslov za obnavljanje licence biće prikupljanje bodova kroz dodatna usavršavanja, edukacije i seminare. Ovo formalizuje kontinuirano obrazovanje, ali i predstavlja dodatni trošak i obavezu.

Rasprave na forumima ističu paradoks: dok se zahteva tehničko obrazovanje, tokom pandemije COVID-19, upravo su medicinska znanja i organizacija postala ključna u oblasti BZR, što novi predlog ne prepoznaje na adekvatan način. Usvajanje zakona se očekuje, ali postoje i glasovi o potrebi za prilagođavanjem i boljim definisanjem prelaznih rešenja.

Iskustva sa polaganja: Šta kažu oni koji su prošli?

Osećaj anksioznosti i "sve mi se pomešalo u glavi" je sasvim normalan. Kandidati ističu sledeće:

• Organizacija: Polaganje počinje u 9h sa prozivanjem. Zbog epidemije, uvedene su mere (maske, rukavice, razmak), a grupe su manje. Čekanje između delova ispita može biti dugo, što pojačava nervozu.
• Odnos komisije: Većina ispitivača je opisana kao korektna, strpljiva i spremna da pomogne ako kandidat zastane. Marina Furtula ima reputaciju rigorozne, ali fer ispitivačice koja ceni znanje. Profesor Željko Ćurguz, koji ispituje pravilnike, je opušten i voljan da sasluša.
• Šta najčešće obara? Prema iskustvima, najviše kandidata pada na pismenom delu (procena rizika) ako propuste da navedu mere zaštite ili pogreše u zaključku o stepenu rizika, i na usmenom delu pravilnika ako ne znaju konkretne brojke (granične vrednosti) ili ključne definicije.
• "Sreća" u izvlačenju: Nesporno, deo uspeha zavisi i od toga koja pitanja izvucete. Neko može dobiti pitanja na kojima se "prolazi", a neko specifična i detaljna. Zato je sveobuhvatna priprema najbolja strategija.

Zaključak: Put ka profesionalizaciji je izazovan, ali prohodan

Polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu je ozbiljan poduhvat koji zahteva posvećenost, vreme i sistematičan rad. Iako se čini obimno, kroz pripremu se stiče dragoceno znanje koje je neophodno za odgovoran i kvalitetan rad u ovoj oblasti. Promene koje donosi novi zakon ukazuju na tendenciju veće profesionalizacije i standardizacije delatnosti, što dugoročno može podići nivo bezbednosti na radnim mestima u Srbiji.

Ključni savet za sve buduće kolege je da ne odlažu pripremu, da koriste sva dostupna iskustva, da pažljivo prate eventualne izmene propisa i da pristupe ispitu smireno i sa poverenjem u svoje znanje. Bez obzira na promene u zakonu, temeljno razumevanje principa bezbednosti i zdravlja na radu, sposobnost prepoznavanja rizika i predlaganja mera zaštite ostaje suštinska vrednost svakog dobrog stručnjaka u o